- Ako upravo počinjete, morate da očekujete da će program vežbanja izmeniti vaš svakodnevni životni stil, izložiti vas različitim stresovima, novim prijateljima, drugačijim vrednostima i prioritetima, izmenjenim navikama.
- Vežbajte na svom individualnom nivou. Previše slab nivo Vašeg programa vežbanja veoma malo unapređuje Vašu fizičku formu dok prebrz i prevelik obim treninga često dovodi do povreda, bolova i upala mišića.
- Ne ignorišite povredu jer se može pogoršati. Obratite pažnju na bol - to je Vaš sigurnosni ventil.
- Ako ste se povredili ne žurite sa povratkom u akciju. Zapamtite imate čitav život da se vratite u formu.
- Ne pokušavajte da budete sami sebi sportski lekar. Ako imate bilo kakav problem ili sumnju pitajte Vašeg lekara. Ne oslanjajte se na savete iz medija, novina i prijatelja - potražite stručnu pomoć.
- Uvek se zagrevajte. Čak i onda kada Vam zagrevanje postane dosadno, budite istrajni. Takođe, na kraju Vašeg programa vežbanja uvek pristupite hlađenju u trajanju od desetak minuta.
- Vežbajte barem tri puta nedeljno ali radite to razumno. Posle jakog treninga, sledećeg puta izaberite lagane aktivnosti.
- Trudite se da uključite u svoj program više od jedne sportske aktivnosti. Na primer, trčanje upotpunite vežbama fleksibilnosti, snage i jačanjem trbušne muskulature, uključite plivanje, vozite bicikl, probajte sa jogom.
- Kojom god vrstom vežbanja da se bavite, i na početku i kasnije potražite savet stručnjaka radi instrukcija i nove inspiracije.
- Zabavljajte se. Vežbanje mora da postane najbolji, najzanimljiviji deo Vašeg dana.
Izvor "Leksikon sportske medicine", prof.dr sci.med. Sergej M. Ostojić
